1.Možeš li nam reći nešto više o sebi i svom umetničkom putu?
Hvala na pozivu, zadovoljstvo mi je govoriti o Fruškoj gori i mom umetničkom radu. Sve je počelo pre 35 godina, kad sam kao dete pokazivao interes za crtanje, što potvrđuju crteži koje je majka sačuvala. Tokom školovanja, osvajao sam nagrade za likovne radove, a kasnije sam završio Akademiju umetnosti u Novom Sadu, gde je moj talenat dodatno sazreo. Prva samostalna izložba bila je 2009. godine, a nakon toga su se nizale mnoge izložbe i nagrade, uključujući i prvu nagradu ULUS-a 2022. Skulptura „Najveća zvezda padalica“ inspirisana je slikom „Lažov“ iz 2018. godine, na kojoj par sedi na klupi, a momak devojci daje zvezdu. Ideja je proizašla iz narodnog motiva o „skidanju zvezda s neba“. Supruga me je podstakla da zvezdu realizujem u skulpturi. Proces stvaranja trajao je oko dve godine, od skica do konačne verzije. Fruška gora, kao mesto mog odrastanja, igra ključnu ulogu u mom umetničkom izražavanju. Materijali korišćeni u izradi skulpture su metal i lim, jer sam kroz porodičnu tradiciju zavoleo rad s metalom. Skulptura je prilagođena vremenskim uslovima na lokaciji, a metal garantuje stabilnost i trajnost.2.Šta te je inspirisalo da napraviš skulpturu „Najveću zvezdu padalicu“?
3.Koliko je trajao proces stvaranja ove skulpture, od ideje do završetka?
Proces je započeo sa velikim brojem skica koje sam napravio, zatim je supruga koja je inženjer Arhitekture sve to prenela na kompijuter gde smo lakše menjali sve ono što smo smatrali da je nepotrebno.Kada smo došli do konačne verzije, onda smo krenuli i u materijalizaciju gde smo prvo izradili projekat konstrukcije. Naravno tu je finansijski proračun nakon kojeg smo mogli da konkurišemo za sredstva na konkursu za savremeno stvaralaštvo. Sve to iziskuje određeno vreme pa je ovaj projekat urađen iz dve faze i sve ukupno je trajalo od ideje do realizacije nepune dve godine.
4.Da li je Fruška Gora imala poseban značaj u kontekstu postavljanja ove skulpture?
Kao neko ko je odrastao i živi već četrdeset godina u prigradskom naselju Bukovac koje je takoreći deo Fruške gore, nisam mogao a da kroz svoje umetničko delovanje ne napravim vezu između svog rada, mesta odrastanja, bitisanja i nečega što je iznad svih nas, a to je nacionalni park Fruška gora. Zanimljivost je i da ulica u kojoj sam odrastao i u kojoj i danas živim nosi naziv Fruškogorska, i po svoj logici stvari vodi upravo ka Fruškoj gori. Tako da ne bih za sebe rekao da sam ljubitelj prirode već njen stanovnik. Čini mi se da smo nekako zajedno rasli. Tako da odrastanje u takvoj sredini je ključna tačka u kreiranju ideje, polazište i osnova daljeg razvijanja mog skulptorsko, slikarskog delovanja. Ali ideju o realizaciji skulpture nisam našao samo u pomenutim razlozima, pomenuću vam 2017 godinu, imao sam izložbu slika u Geteborgu u Švedskoj i ono što sam zapazio tamo je da oni postavljaju savremene, moderne skulpture u svakom delu grada, prigradskom naselju,kvartu, parku, šumi…Dečija igrališta su poput malih skulptorskih oaza. Najčeće rade sa kamenom i drvetom ali i sa metalom. Daju prostor skulpturi, a i ekološki su čini mi se najsvesniji narod. Tu sam dosta toga video i možda nesvesno i uveo u svoj rad i poveo se tematikom savremene skulpture i land arta.
5.Koji materijali su korišćeni u izradi i zašto si ih odabrao?
Glavni materijali su metali lim. Ja potičem iz porodice mašinskih inžinjera.Otac mi je mašinski inženjer, brat, ujak, deda sa majčine strane je bio pilot, a pradeda sa očeve strane je pokušavao da napravi avion 1900 i neke godine, tako da mi je inovacija i želja za stvaranjem u genima. Iako nisam direktno radio sa metalom ali kao dete sam često mogao da čujem: " od metala, od metala" i tu sam i zavoleo taj materijal i shvatio njegovu snagu i značaj. Konkretno na ovako monumentalnoj skulpturi ne mogu ni da zamislim drugi materijal koji bi to držao stabilnim i bezbednim.Na lokaciji na kojoj je postavljena su veliki udari vetrova i metal je jedini ako izuzmemo beton koji može da parira ozbiljnoj oluji. Prvobitna ideja je bila šuplji lim kao što je korišćen na skulpturi "Drži me za ruku" al se odustalo jer se ne bi mogao postići određeni nivo estetike koji smo želeli.
6.Kako publika reaguje na tvoje delo? Da li si do sada dobio neki interesantan komentar?
Kada se bavite javnim poslom komentari su neizbežni. Mogu navesti one koji mi posebno znače kao recimo komentar profesorke Irine Subotić jedne od najeminentnijh istoričara umetnosti u našoj zemlji. Žena koja je toliko toga videla u umetnosti izjavila je da u poslednje vreme nije videla nesto lepse i plemenitije, sve joj se sviđa, prožeto je dobrom idejom, dobrim odabirom materijala, lokacija i ambijent u kojem je postavljena su se lepo uklopili a posebno je očaravajuće pravljenje veze sa pesmom Mikom Antić i veza sa mojom slikom .Jedan od interesantnih komentara koji sam negde pročitao kaže ovo je simbol celog Novog Sada poput poznatih slova "Holiwood" na brdu iznad Kalifornije...Posebno dobijam na dnevnom nivou poruke zahvalnosti Bukovčana koji ne kriju oduševljenje. Gore šetalju ljudi iz cele Srbije, planinari, ljubitelji prirode, porodice sa decom, mladi, stari, stranci u prolazu i obavezno i prođu kroz skulpturu i zamisle želju, nekoliko njih mi je reklo da su im se ostvarile🙂
7.Da li skulptura nosi dublju simboliku ili poruku, osim što predstavlja zvezdu padalicu?
Danas kada živimo u digitalnom vremenu teško je stvoriti umetničko delo koje može da zaintrigira publiku, s obzirom da pažnju i čula posmatrača danas uglavnom zadovoljavaju instant sadržaji. Ova instalacija je pre svega napravljena sa idejom i željom da privuče posetioce da dođu u prirodu i da uživaju u pejzažu i pogledu sa vidikovca. Osim toga, sama instalacija, kao i stihovi pesme “Plava zvezda” ispisani na njoj, zapravo upućuju da nikada ne smemo da prestanemo da maštamo, sanjamo snove i imamo želje kojima težimo. Ona nas zapravo poziva da probudimo dete u sebi i načas posmatramo svet očima deteta. Kao što Antoan de Sent u svom delu “Mali princ” kaže “Sve odrasle osobe su najpre bila deca, ali se malo njih toga seća”. Dakle poruka je jasna, ali svako u sebi i za sebe treba da pronađe ono što ga vodi i čemu teži, baš kao što u poslednjim stihovima Mikine pesme stoji “Ja ti neću reći šta je, ova zvezda čudna sjajna, kad je nađeš sam ćeš znati, sad je tajna”.
8.Kakvi su tvoji planovi za buduće projekte?Da li imaš još umetničkih instalacija u planu na otvorenom?
Što se mene tiče ja bih svaki dan postavljao skulpture po gradovima i mestima širom Srbije, Evrope i sveta, smatram da najbolje oplemenjuju eksterijer i utiču da se otkriju nove zapostavljene lokacije, naravno pod uslovom da su dobre ideje sa smislom i sa dobrim dizajnom. Realniji planovi su da bar na svake dve godine izbacim novu skulpturu, uzimajući u obzir da ja volim izvedbe velikih dimenzija .Tu je i finansijski faktor koji nije zanemarljiv,pa tako u skladu sa svim potrebnima elementima da bi se izvelo jedno delo ide i vreme do realizacije. Otkriću vam samo malo, osim što radim na tome da ova skulptura zasvetli u bližoj budućnosti i bude i noćni orijentir, radim i na novoj skulpturi, maketa postoji pa sponzori neka se jave ako žele da saznaju više ili čekamo opet konkurse pa kad bude gotovo čuće se.🙂
9.Kako se tvoje umetničko stvaranje uklapa sa prirodom, i koliko ti je važno da tvoje skulpture budu u takvom okruženju?
Moja supruga tu koristi izraz koji su učili na Arhitekturi- duh mesta (genius loci). Znači jako je važno da skulptura da kažemo "legne" na lokaciju, a i da skulptura ne ugrožava postojeći ambijent. Da se sjedine i prepoznaju. Uklapanje opet zavisi od samog dela odnosno početne ideje, izvedbe...sve je važno.A što se tiče toga da skulpture budu u prirodnom okruženju kod mene to nije nužno.Ja pravim uvek prvo manje komade koji su ujedno i skica i skulptura za enterijer. Takođe volim Land Art, jedan od budućih radova će sigurno biti i jedan takav rad koji isključuje izradu same skulpture već se menja oblik zemljišta i dovodi u formu sa određenom zamišljenom idejom.
Link do lokacije: https://maps.app.goo.gl/H8tehaKBTNGMxHTW7
Rezervišite
{name}
Zatražite ponudu
Zatražite poziv
